Вијести

ДАРУЈУЋИ КРВ, ДАРУЈЕМО ЖИВОТ

На дан Светог Симеона Мироточивог, крсне славе Друштва добровољног даривања крви 23.02.2023. г.  у просторијама амбуланте Рудника и Термоелектране Гацко окупили су се чланови Гатачког актива како би, по ко зна који пут, даривали капи које живот значе. Ово је била прва акција од три, колико се овдје организује у току једне календарске године. Готово да је постало правило да се сваки пут прикупи онолико доза колико је технички изводљиво због удаљености транфузионог центра и дужине транспорта, како би се крв на вријеме ускладиштила у исправном стању. Тако се број прикупљених доза увијек креће око 70. Оно што је занимљиво и што свакако изазива дивљење јесте то да се приликом сваког даривања појави и већи број женске популације, како упосленица РиТЕ Гацко, тако и из гатачке општине. Сваки пут акцији се прикљјуче и млади.

ПОКЛОН КОЈИ НЕ МОЖЕМО КУПИТИ А УВИЈЕК ГА ДОБИЈЕМО КАДА ЗАТРЕБА

ДОБРОВОЉНИ ДАВАОЦИ КРВИ СЕ ПОТРУДЕ ЗА ТО

Писати о људима који несебично дарују дио себе зарад другог, обично непознатог лица је истовремено и задовољство и покорност и захвалност, у односу, и за њихов племенити чин. Задовољство је је сама спознаја да у времену отуђења једних од других, када нам солидарност није јача страна, постоје и људи који нас опомену да све и није тако црно, да постоји и она друга страна људског дјеловања, хуманија страна.

Пацијент не може чекати крв, а крв може пацијента, и даље је гесло којим се руководи гатачки актив добровољних даровалаца крви.

 Зашто ови људи заслужују посебну похвалу? Првенствено због основних начела даривања крви а то су: добровољност, анонимност, солидарност и бесплатност.

„Даривати некоме крв“ , кажу ови хумани људи, „je онај врхунски осјећај, јер у бити дарујеш живот. У питању је прије свега хуман и племенит чин, којим се осигурава најдрагоцјенији лијек.“
Даривање властите крви је први и најупечатљивији степен доказивања, племенитости и спремности многих људи да своју солидарност и узајамност покажу на најупечатљивији начин, давањем дијела свог тијела за помоћ или спас другоме, најчешће непознатом лицу.Нама нека буду узор а њима хвала!

Пјесник би рекао „љепше нама свићу зоре кад имамо ове добротворе“